Na Wall Streetu je Dow Jones indeks prošle sedmice oslabio 0,58%, na 11.934 boda, a S&P 500 0,24%, na 1268 bodova. Nasdaq indeks je ojačao 1,39%, na 2652 boda.

Za Dow Jones i S&P 500 indeks je to sedmi pad u poslednjih 8 nedelja.

Polovinom prošle nedelje su cene deonica na svetskim berzama rasle jer je nova vlada premijera Jorgosa Papandreua dobila podršku u parlamentu. Pozitivno je i to što je nova grčka vlada dogovorila s MMF-om i EU mere budžetske štednje.

Ali na tržištima i dalje vlada neizvesnost jer se ulagači plaše da bi grčki parlament iduće sedmice mogao da odbije predloženi petogodišnji program. To bi značilo da Grčka ne bi dobila novu tranšu međunarodnog zajma, pa ne bi mogla da isplati svoje kreditne obaveze.

Osim grčke dužničke krize, ulagače zabrinjavaju i znaci usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija, od američke i kineske do privrede evrozone.

Lideri američke centralne banke su na nedavnoj sednici smanjili procene rasta za ovu i iduću godinu, dok je predsednik Feda Ben Bernanke upozorio da bi problemi koji pritiskaju privredu SAD-a mogli da potraju.

Pod snažnim pritiskom su se prošle nedelje našle deonice energetskog sektora jer je terminska cena nafte na berzi u Njujorku samo u četvrtak potonula skoro 5%, na 91,02 dolara po barelu, najniži nivo u toku četiri meseca.

Bila je to posledica najave Međunarodne agencije za energiju (IEA) da će prodati 60 miliona barela nafte iz rezervi da bi nadoknadila manjak na tržištu zbog poremećaja libijskog izvoza.

I na evropskim berzama su cene akcija prošle nedelje pale. Londonski FTSE indeks je oslabio 0,30%, na 5697 bodova, dok je frankfurtski DAX pao 0,61%, na 7121 bod, a pariški CAC 1,03%, na 3784 boda.

Na Tokijskoj berzi je Nikkei indeks prošle nedelje skočio 3,49%, na 9678 bodova.

Autor: ForexSrbija