"Zemlje članice, čija je valuta evro, mogu da uspostave stabilizacioni mehanizam koji će biti aktiviran ako se to pokaže neophodnim za stabilnost evro zone u celini. Odobravanje finansijske pomoći u okviru tog mehanizma biće podvrgnuto strogim uslovima", glase rečenice koje će se dodati Lisabonskom ugovoru.

Nemačka je insistirala da se u tekst ubaci da se pomoć odobrava samo ako je to bitno za stabilnost evro zone.

Nakon dužničke krize u Grčkoj, EU je stvorila privremenu bezbednosnu mrežu koja se sastoji od: Mehanizma za evropsku finansijsku stabilnost, koji omogućava Evropskoj komisiji da se na tržištu zaduži do 60 milijarda evra koje onda može da prosledi zemljama u krizi i Fonda za evropsku finansijsku stabilnost koji se sastoji od garancija država članica evrozone u visini od 440 milijarda evra. Tim iznosima treba dodati učešće MMF-a sa 250 milijarda evra, što je ukupno 750 milijarda evra.

Sada se promenom Lisabonskog ugovora stvorila pravna podloga za uspostavljanje trajnog mehanizma. Lideri trebaju na samitu da dogovore obrise toga mehanizma i da zaduže ministre finansija da do samita u martu pripreme i razrade sve detalje.

Najjvažnija odredba novog mehanizma sastojaće se od toga da će privatni poverioci snositi deo tereta ako je neka zemlja prisiljena da restrukturira svoje dugove, što je eufemizam za bankrot. Na tome je najviše insistirala Nemačka, tvrdeći da ne mogu samo poreski obveznici da snose posledice, dok privatni poverioci, koji dobro zarađuju pozajmljivanjem novca državama, ne snose skoro nikakav rizik.

Autor: ForexSrbija