Broj evrop­skih kom­pa­ni­ja ko­je su re­gi­stro­va­le svo­je no­vo se­di­šte u ne­kim od poreskih rajeva na­glo je po­ras­tao u doba ekonomske krize. Naj­bo­lji pri­mer za to je Če­ška, gde su pod pri­ti­skom šted­nje i po­re­za vla­sni­ci ta­mo­šnjih kom­pa­ni­ja uto­či­šte ma­sov­no po­tra­ži­li u ino­stran­stvu.

To­kom 2009. broj če­ških kom­pa­ni­ja ko­je su svo­ja se­di­šta pre­ne­le u dru­ge evrop­ske dr­ža­ve po­ras­tao je za 24%, 2.153 kom­pa­ni­je (od 11.143) pre­se­li­le su svo­ja se­di­šta. Najviše ih je prešlo u Holandiju (1.077) a zatim u Luksemburg i na Kipar (ukupno 567). Ova pojava uzela je maha u drugoj polovini prošle godine, dok su u prvoj polovini 2009. godine svega 154 češke kompanije promenile adresu. Zbog relativno niskih poreza na kapitalnu dobit, Holandija, Kipar, Luksemburg, ali i Belgija, Austrija i londonski Siti (finansijska četvrt Londona) smatraju se svojevrsnim poreskim rajevima unutar Evropske unije. Od evropskih država izvan EU ovu reputaciju imaju Švajcarska, Lihtenštajn, Andora, San Marino i Kneževina Monako.

Od niskih poreza u Luksemburgu, na primer, profitiraju ne samo kompanije koje su tamo registrovane, nego i građani susednih država uz granicu, ali i oni koji ne žive baš u pograničnom pojasu. Uobičajeno je da neko ko živi u Briselu, Nansiju, Mecu ili Sarbrikenu „potegne” put do Luksemburga da bi kupio zalihe cigareta ili alkoholna pića za neku porodičnu proslavu, jer su ovi proizvodi jeftiniji do 25 odsto.

Promet ljudi i robe u EU je slobodan i to je zagarantovano pravo za sve građane, pa se ovaj vid trgovine ne smatra prekršajem. Pre povratku iz Luksemburga gosti iz Belgije, Francuske i Nemačke iskoristiće priliku da do vrha napune rezervoare svojih automobila, jer je i benzin jeftiniji nego kod kuće. Iako su sve države EU slobodne da same odlučuju o visini poreza, sve je veći pritisak država, kao što su Nemačka i Francuska, na evropske poreske rajeve. Prošlogodišnja uporna nastojanja Nemaca da disciplinuju poresku politiku Luksemburga, dovela su do veoma teških reči kojima su luksemburški političari poredili tadašnjeg ministra finansija Pera Štajnbruka s nacistima.

Međutim, Brisel nije pokazao velike ambicije da promeni finansijski sistem i izjednači poreske stope na nivou EU. Zbog toga kritičari finansijske politike Brisela nazivaju važeću poresku politiku EU „šizofrenom”. Nedavno je delegacija Evropske unije u SAD oštro protestovala kod predsednika Baraka Obame zbog predloga vašingtonske administracije da se onemogući inostranim kompanijama koje posluju u SAD da preko svojih ćerki firmi koje su registrovane u „poreskim rajevima” izbegnu neke američke poreze, što je dosad bio slučaj. Delegacija EU nazvala je ovaj predlog diskriminatorskim i izrazila zabrinutost da bi njegovim usvajanjem bili prekršeni međunarodni trgovinski sporazumi.

Izvor: seebiz.eu