SYDNEY au
TOKYO au
BELGRADE au
LONDON au
GMT au
NEW YORK au

LOGO
home-shadow

Forex brokeri

avatrade srbija

dukascopy srbija

etx srbija

exness srbija

forex4you srbija

fxcc srbija

fxopen srbija

hotforex srbija

markets.com srbija

nsfx srbija

xm.com srbija

<< ARHIVA VESTI << POČETNA

Pregled ekonomskih dešavanja 26. - 30. oktobar, 2015.

Pregled važnih ekonomskih dešavanja tokom protekle nedelje, 26. - 30. oktobar, 2015.

31.10.2015 | 11:32

Pregled vaznih ekonomskih desavanja tokom protekle nedelje, 26. - 30. oktobar, 2015.

Tokom ove radne nedelje objavljena je serija mešovitih ekonomskih podataka iz najvećih svetskih privreda.

U Nemačkoj je zabeležen pad poslovne klime u septembru na 108,2 poena sa 108,5 u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali pad na 107,8 poena. Poseban izveštaj je pokazao da je indeks uvoznih cena porastao u oktobru na minus 0,7 odsto sa minus 1,5 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast na 0,1 odsto. Potrošačka klima pala je u septembru na 9,4 poena sa 9,6 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa prognozama ekonomista. U četvrtak je objavljen pad broja nezaposlenih u oktobru za 5.000 lica, a očekivao se pad od 4.000, posle rasta od 1.000 lica u septembru. Izveštaj je takođe pokazao da je stopa nezaposlenosti ostala na 6,4 odsto u oktobru, u skladu sa očekivanjima. Maloprodaja je ostala nepromenjena u septembru na 0,0 odsto, nakon pada od 0,7 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti prognozirali rast od 0,40 odsto.

Treća svetska privreda, Japan, objavila je u utorak pad indeksa cena korporacijskih usluga u septembru na 0,6 odsto sa 0,8 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista. U sredu je objavljen pad maloprodaje u septembru za 0,2 odsto nakon rasta od 0,8 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad od 0,4 odsto. Industrijska proizvodnja u Japanu porasla je u septembru za 1,0 odsto nakon pada od 1,2 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad za 0,5 odsto. Poslednjeg dana radne nedelje objavljen je niz podataka koji su pokazali da je stopa inflacije osnovnih potrošačkih cena ostala u septembru na minus 0,1 odsto, dok su analitičari očekivali pad na minus 0,2 odsto. Stopa nezaposlenosti ostala je nepromenjena u septembru na 3,4 odsto, što je bilo u skladu sa predviđanjima ekonomista. Tokijska inflacija cena osnovnih potrošačkih proizvoda ostala je nepromijenjena na minus 0,2 odsto. Analitičari su prognozirali rast na minus 0,1 odsto. Potrošnja domaćinstava pala je u septembru za 0,4 odsto nakon rasta od 2,9 odsto u prethodnom mesecu, a očekivao se rast za 1,2 odsto. Broj novih kuća pao je u trećem kvartalu na 2,6 odsto sa 8,8 odsto u prethodnom kvartalu. Analitičari su predviđali pad na 6,6 odsto.

Sredinom nedelje u Australiji je objavljen rast indeksa prosečnih potrošačkih cena, koji meri promene u ceni robe i usluga, u trećem kvartalu za 0,3 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom kvartalu, dok su ekonomisti predviđali rast za 0,5 odsto. Inflacija potrošačkih cena porasla je u trećem kvartalu za 0,5 odsto posle rasta od 0,7 odsto u prethodnom kvartalu, a prognozirao se rast za 0,6 odsto. Poseban izveštaj je pokazao da su uvozne cene porasle u septembru za 1,4 odsto nakon rasta od 1,4 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali rast za 1,6 odsto. Prodaja novih kuća porasla je za 4,0 odsto u septembru nakon rasta od 2,3 odsto u prethodnom mesecu. Inflacija proizvođačkih cena porasla je u trećem kvartalu na 0,9 odsto sa 0,3 odsto u prethodnom kvartalu, a prognoziralo se da će da ostane nepromenjena. Ukupan iznos novih kredita izdatih potrošačima i preduzećima porastao je u septembru za 0,8 odsto nakon rasta od 0,6 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast od 0,5 odsto.

Tokom nedelje objavljen je niz izveštaja iz Velike Britanije. Broj odobrenih hipoteka pao je u septembru na 44.500, sa 46.600 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad na 46.200. Očekivanja industrijskih porudžbina pala su u septembru na minus 18 poena sa minus 7 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad na minus 8 poena. Kancelarija za nacionalnu statistiku objavila je preliminarne podatke koji su pokazali da je bruto domaći proizvod proširen 0,5 odsto u trećem kvartalu, dok je prognoziran rast od 0,6 odsto, posle rasta od 0,7 odsto u prethodnom kvartalu. Na godišnjem nivou je zabeležen rast od 2,3% u trećem kvartalu, a očekivalo se 2,4%. Britanski indeks usluga porastao je u septembru na 0,9 odsto sa 0,8 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su prognozirali rast na 1,0 odsto. Količina domaće valute u opticaju i deponovane u bankama pala je u trećem kvartalu za 1,0 odsto nakon pada od 0,5 odsto u prethodnom kvartalu, dok su analitičari očekivali pad za 0,2 odsto. Neto pozajmljivanje pojedincima i domaćinstvima poraslo je u septembru za 4,9 milijardi funti, a prognozirao se rast za 4,4 milijardi, nakon 4,7 milijardi funti u avgustu. Neto osiguranje kredita poraslo za 3,6 milijardi funti u septembru, dok se očekivalo povećanje od 3,5 milijardi, nakon rasta od 3,4 milijardi funti u prethodnom mesecu. M4 novčana masa smanjena je za 1,0 odsto u septembru, dok se prognozirao pad od 0,2%, nakon pada od 0,5 odsto u avgustu. Izveštaj je takođe pokazao da je broj pravosnažnih hipotekarnih odobrenja pao na 68.870 tokom u septembru sa 70.660 u avgustu. Ekonomisti su očekivali rast na 72.450. Indeks cena kuća porastao je u septembru za 0,6 odsto nakon rasta od 0,5 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 0,5 odsto. Gfk indeks poverenja potrošača pao je u septembru na 2 poena sa 3 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su predviđali rast na 4 poena.

Iz evrozone su stigli podaci koji su pokazali da je količina domaće valute u opticaju i deponovane u bankama porasla u septembru za 4,9 odsto nakon rasta od 4,8 odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali rast na 5,0 odsto. Kreditiranje privatnog sektora u evrozoni palo je u septembru na 0,6 odsto sa 1,0 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su predviđali rast na 1,1 odsto. U četvrtak je objavljen pad poverenja potrošača u septembru na minus 8.0 poena sa minus 7.1 u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa očekivanjima analitičara. Inflacija potrošačkih cena porasla je u septembru na 0,0 odsto sa minus 0,1 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su prognozirali rast na 0,1 odsto.

Najveća svetska privreda, Amerika, objavila je i tokom ove delje seriju pomešanih ekonomskih podataka. U ponedeljak je objavljen pad orodaje novih kuća za 11,5 odsto na 468.000 jedinica, sa 529.000 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali pad za 0,4 odsto na 550.000 jedinica. U utorak je objavljen pad porudžbina trajnih dobara u septembru za 1,2 odsto, što je u skladu sa prognozama, nakon pada od 2,3 odsto u avgustu, dok su porudžbine osnovnih trajnih dobara pale za 0,4 odsto. Analitičari su očekivali rast od 0,1%, posle pada od 0,9% u avgustu. Narudžbine osnovnih kapitalnih dobara pale su za 0,3 odsto tokom u septembru, a očekivao se rast od 0,1 odsto nakon pada od 1,6% u avgustu. Indeks cena porodičnih kuća u SAD-u porastao je u avgustu na 5,1 odsto sa 4,9 odsto u julu, što je bilo u skladu sa procenama. Poverenje potrošača pogoršalo se u oktobru na 97,6 poena sa 102,6 u septembru, dok su analitičari očekivali rast na 103,0 poena. Indeks trenutne situacije smanjen je sa 120,3 u septembru na 112,1 u oktobru, dok je indeks očekivanja pao na 88,0 sa 90,8 u septembru. Indeks proizvodnje ričmondskog FED-a porastao je u septembru na minus 1 poen sa minus 5 u prethodnom mesecu. Ekonomisti su očekivali pad na minus 3 poena. U sredu je objavljen pad broja prijavljenih hipoteka tokom prošle nedelje za 3,5 odsto nakon rasta od 11,8 odsto u prethodnoj nedelji. Trgovinski bilans roba porastao je u septembru na minus 58.63 milijarde dolara, sa minus 67.19 milijarde u prethodnom mesecu, dok se prognozirao rast na minus 64.90 milijarde dolara. U četvrtak je objavljen rast ekonomije u trećem kvartalu za 1,5 odsto, posle rasta od 3,9 odsto u prethodnom kvartalu, dok se očekivao rast od 1,6%. Lična potrošnja je porasla za 3,2 odsto u trećem kvartalu, nakon povećanja od 3,6% u prethodnom kvartalu, a predviđao se rast od 3,3 odsto. Prodaja nedovršenih kuća pala je u septembru za 2,3 odsto, dok se očekivao rast za 1,0 odsto, nakon pada od 14, odsto u prethodnom mesecu. Poslednjeg dana radne nedelje objavljen je izveštaj koji je pokazao da je lična potrošnja porasla u septembru za 0,1 odsto nakon rasta od 0,4 odsto u prethodnom mesecu. Analitičari su očekivali rast za 0,2 odsto. Lična primanja su takođe porasla u septembru za 0,1 odsto posle rasta od 0,4 odsto u prethodnom mesecu, a predviđao se rast od 0,2%. Poseban izveštaj je pokazao da je raspoloženje potrošača palo u septembru na 90,0 poena sa 92,1 u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti predviđali rast na 92,5 poena.


<< ARHIVA VESTI << POČETNA
New York
Closed
London
Closed
Tokyo
Closed
Sydney
Closed
Radno vreme berzi
Kvote uživo
FED 1.25%
ECB 0.00%
BOE 0.50%
SNB -0.75%
RBA 1.50%
BOC 1.00%
RBNZ 1.75%
BOJ -0.10%
Kamatne stope

Upozorenje! Ulaganje u Forex (devizno tržište) je ulaganje visokog rizika! Trgovanje na deviznom tržištu uz pomoć margine nosi visok stepen rizika i može da bude nepovoljan za sve investitore. Visok stepen poluga ponuđenih na Forex tržištu može da radi protiv Vas, kao i za Vas. Pre odluke o trgovanju na deviznom tržištu, trebali bi da pažljivo razmotrite ciljeve ulaganja, stepen iskustva i nivo rizika. Postoji mogućnost gubitka dela ili celokupne investicije, zato ne bi trebali da ulažete novac koji ne možete da prihvatite kao gubitak. Samo slobodan višak novca bi trebao da bude korišten za trgovanje. Takođe, treba da budete svesni svih rizika vezanih za trgovanje devizama i da tražite savete od nezavisnih finansijskih savetnika. Dobijene savete koristite na vlastitu odgovornost. ForexSrbija.rs ne prihvata odgovornost za bilo kakav gubitak ili štetu, gubitak profita, koji mogu da nastanu direktno ili indirektno, iz upotrebe ili oslanjanja na podatke objavljene na sajtu.
Copyright © 2010-2017 forexsrbija.rs

fx