SYDNEY au
TOKYO au
BELGRADE au
LONDON au
GMT au
NEW YORK au

LOGO
home-shadow

Forex brokeri

avatrade srbija

dukascopy srbija

etx srbija

exness srbija

forex4you srbija

fxcc srbija

fxopen srbija

hotforex srbija

markets.com srbija

nsfx srbija

xm.com srbija

<< ARHIVA VESTI << POČETNA

Pregled ekonomskih dešavanja 15.-19. jun, 2015.

Pregled važnih ekonomskih dešavanja tokom protekle nedelje, 15.-19. jun, 2015.

20.06.2015 | 12:05

Pregled vaznih ekonomskih desavanja tokom protekle nedelje, 15.-19. jun, 2015.

Početkom nedelje je objavljen rast maloprodaje u Švajcarskoj u maju po stopi od 1,6 odsto posle pada od 2,8 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali rast na 2,2 odsto. Inflacija proizvođačkih cena pala je u maju za 0,8 odsto posle pada od 2,1 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast za 0,1 odsto. Švajcarski trgovinski bilans porastao je u maju na 3.433 milijardi franaka sa 2.658 milijardi u prethodnom mesecu. U četvrtak je SNB zadržala referentnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od -0,75%, što je bilo u skladu sa očekivanjima.

Tokom nedelje, objavljen je niz podataka iz evrozone. Trgovinski bilans porastao je u aprilu na 24,9 milijardi evra sa 23,4 milijarde u prethodnom mesecu, a prognozirao se pad na 22.5 milijarde evra. Indeks ekonomskog raspoloženja pao je na 53,7 poena u junu sa 61,2 u maju, dok se prognozirao pad na 60,3 poena. U sredu su objavljeni podaci koji su pokazali da je inflacija potrošačkih cena u zoni evra ostala nepromenjena u maju na 0,3 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima. Osnovna inflacija, koja ne uključuje troškove hrane, energije, alkohola i duvana, takođe je ostala nepromenjena na 0,9 odsto u maju, jednako sa predviđanjima. Tekući račun zone evra porastao je u maju na 22.3 milijarde evra sa 18.0 milijardi u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali pad na 18.1 milijardu evra.

Radnu nedelju su obeležili i podaci iz najveće ekonomije sveta. Naime, industrijska proizvodnja u Americi smanjena je u maju za 0,2 odsto nakon pada za 0,5% u aprilu odsto u prethodnom mesecu. Ekonomisti su predviđali rast za 0,3 odsto. Broj izdatih građevinskih dozvola porastao je u maju za 11,8 odsto na 1.275 miliona jedinica sa 1.140 miliona u aprilu. Analitičari su očekivali pad za 3,5 odsto na 1.100 miliona jedinica. Izveštaj je takođe pokazao da je broj novih kuća pao za 11,1 odsto u maju na 1.036 miliona jedinica sa 1.165 miliona, a predviđao se pad za 3,1 odsto na 1.100 miliona jedinica. U četvrtak je objavljen pad broja nezaposlenih koji su podneli zahtev za pomoć tokom prošle nedelje, za 12.000 lica na 267.000, dok su analitičari očekivali pad za 2.000 na 275.000 lica. Inflacija potrošačkih cena porasla je u maju za 0,4 odsto, a prognoziran je rast za 0,5 odsto nakon rasta od 0,1 odsto u aprilu. Osnovne potrošačke cene, koje ne uključuju troškove hrane i energenata, porasle su za 0,1 odsto u maju, dok se očekivalo povećanje od 0,2 odsto, nakon rasta od 0,3 odsto u aprilu.

Najveća ekonomija evrozone objavila je nekoliko ekonomskih pokazatelja. Inflacija potrošačkih cena u Nemačkoj porasla je u maju za 0,1 odsto nakon rasta od 0,1 odsto u prethodnom mesecu, što je bilo u skladu sa predviđanjima ekonomista. Ekonomski sentiment se pogoršao u junu za 10,4 bodova na 31,5 sa 41,9 poena u maju, dok su analitičari očekivali pad za 4,8 poena na 37,1. Indeks trenutnih uslova pao je na 62,9 poena tokom ovog mjeseca sa 65,7 u maju, a predviđao se pad na 63,0 poena. Indeks proizvođačkih cena pao je u maju na 0,0 odsto sa 0,1 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari predviđali rast na 0,2 odsto.

U Velikoj Britaniji je zabeležen pad inflacije proizvođačkih cena u maju na minus 0,9 odsto sa 1,4 odsto u prethodnom mesecu, dok su analitičari očekivali rast na 0,4 odsto. Inflacija maloprodajnih cena porasla je u poslednjem kvartalu na 1,0 odsto sa 0,9 odsto u prethodnom kvartalu. Ekonomisti su predviđali rast na 1,1 odsto. Zvanični podaci objavljeni u četvrtak pokazali su da je maloprodaja porasla u maju za 0,2 odsto, u skladu sa prognozama, nakon rasta za 0,9 odsto u aprilu, dok je osnovna maloprodaja, koja isključuje prodaju automobila, porasla za 0,2 odsto tokom prošlog meseca. Zaduživanje javnog sektora Velike Britanije poraslo je u poslednjem kvartalu na 9.35 milijardi funti sa 5.46 milijardi u prethodnom kvartalu.

Treća najveća privreda sveta, Japan, objavila je rast trgovinskog bilansa na minus 0.18 biliona jena u maju sa minus 0.24 biliona u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali rast na minus 0.17 biliona jena. Izvoz je skočio za 2,4 odsto, nakon rasta od 8,0 odsto, dok se predviđao rast za 3,5 odsto, a uvoz je pao za 8,7 odsto posle pada od 4,2 odsto, a očekivao se pad za 7,5 odsto. U petak su članovi odbora Banke Japana glasali 8 prema 1 da se zadrži tempo monetarne politike. Takahide Kiuči ponovo je predložio smanjenje tempa kupovine državnih obveznica za gotovo polovinu. Odbor je zaključio da ekonomija nastavlja sa umerenim oporavkom kao i privatna potrošnja, dok se izvoz poboljšava. Japanski indeks svih industrijskih aktivnosti porastao je u maju na 0,1 odsto sa minus 1,4 odsto u prethodnom mesecu, dok su ekonomisti očekivali rast na 0,3 odsto.

U sredu uveče FED je održao je sastanak na kojem su donete odluke koje bi mogle da budu presudne za kretanje kursa američkog dolara i cene akcija u narednim mesecima.Predviđa se da se bliži trenutak kada će američka centralna banka početi da pooštrava monetarnu politiku, što će verovatno uticati na globalna finansijska tržišta. Predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen, je na konferenciji za novinare nakon sastanka rekla da će do početka podizanja kamatnih stopa najverovatnije doći u toku godine, ali nije iznela konkretan datum ni mesec početka. Ona je istakla da će to zavisiti od razvoja situacije u američkoj privredi. Dolar je odmah oslabio u odnosu na evro nakon ovih informacija.


<< ARHIVA VESTI << POČETNA
New York
Closed
London
Closed
Tokyo
Closed
Sydney
Closed
Radno vreme berzi
Kvote uživo
FED 1.00%
ECB 0.00%
BOE 0.25%
SNB -0.75%
RBA 1.50%
BOC 0.50%
RBNZ 1.75%
BOJ -0.10%
Kamatne stope

Upozorenje! Ulaganje u Forex (devizno tržište) je ulaganje visokog rizika! Trgovanje na deviznom tržištu uz pomoć margine nosi visok stepen rizika i može da bude nepovoljan za sve investitore. Visok stepen poluga ponuđenih na Forex tržištu može da radi protiv Vas, kao i za Vas. Pre odluke o trgovanju na deviznom tržištu, trebali bi da pažljivo razmotrite ciljeve ulaganja, stepen iskustva i nivo rizika. Postoji mogućnost gubitka dela ili celokupne investicije, zato ne bi trebali da ulažete novac koji ne možete da prihvatite kao gubitak. Samo slobodan višak novca bi trebao da bude korišten za trgovanje. Takođe, treba da budete svesni svih rizika vezanih za trgovanje devizama i da tražite savete od nezavisnih finansijskih savetnika. Dobijene savete koristite na vlastitu odgovornost. ForexSrbija.rs ne prihvata odgovornost za bilo kakav gubitak ili štetu, gubitak profita, koji mogu da nastanu direktno ili indirektno, iz upotrebe ili oslanjanja na podatke objavljene na sajtu.
Copyright © 2010-2017 forexsrbija.rs