Vest o tome da bi Nemačka morala da obezbedi lavovski deo paketa za stabilizaciju evra, u javnosti i među političarima nije dočekana sa oduševljenjem. Trenutno niko ne može da proceni da li će za zaštitu zajedničke evropske valute biti potrebno svih 720 milijardi evra koliko je namenjeno u tu svrhu. Kredit se sastoji iz tri dela: 60 milijardi staviće na raspolaganje Evropska unija iz zajedničkog budžeta. Maksimalno 440 milijardi obezbediće pojedinačno članice. Nemački udeo, prema ekonomskoj snazi zemlje, iznosi 28%, a to bi bilo 123 milijarde evra. Najzad, ako baš zatreba, i MMF će pomoći sa 220 milijardi.

Da bi Nemačka učestvovala u pomoći neophodno je da se donese odgovarajući zakon. Nacrt zakona usvojila je vlada na jučerašnjoj vanrednoj sednici u Berlinu. „Mere koje preduzimamo jasna su poruka da finansijska tržišta mogu da se oslone na stabilnost evrozone i da se špekulacije protiv njenih članica ne isplate“, izjavio je portparol vlade Kristof Štegmans. Kancelarka Angela Merkel uzela je u zaštitu predložene mere i od kritičara u sopstvenim redovima. Nekoliko sati po usvajanju odluke kancelarka je rekla da je u pitanju jedinstvena odluka u istoriji evra i Evropske unije. „U vanrednoj situaciji štitimo našu valutu. Mogu da kažem našim građanima da štitimo vrednost novca u Nemačkoj“, rekla je Merkelova.

Za razliku od odluke o pomoći Grčkoj koja je usvojena po hitnom postupku, ovoga puta sledi redovna procedura. Predstavnik socijaldemokrata Tomas Operman nije se izjasnio o tome da li će SPD, kao najjača opoziciona stranka, podržati paket za zaštitu evra. „Vlada juče nije bila u stanju ni da kaže da li učestvujemo sa fiksnom kvotom ili će nemački udeo rasti u zavisnosti od toga koliko zemalja odustane od uplate. U najgorem slučaju Nemci bi sami morali da garantuju svih 440 milijardi, a to prevazilazi naše mogućnosti“, rekao je Tomas Operman iz SPD.