Grčki ministar finansija Jorgos Papandreu izjavio je u Vašingtonu da je uveren da će uskoro biti postignut sporazum o finansijskoj pomoći njegovoj zemlji, kako bi prevazišla dužničku krizu. U Vašingtonu je u toku sastanak MMF-a i Svetske banke, na kome je kriza u Grčkoj jedna od glavnih tema.

Papakonstantinu je napomenuo da je svestan da se neki berzanski mešetari klade na to da Grčka neće biti u stanju da servisira svoj spoljni dug, ali da će izgubiti uloženi novac, a takođe je poručio da nema govora o tome da njegova zemlja napusti evrozonu. Nemačka i Francuska stavile su do znanja da finansijska pomoć Grčkoj mora da bude vezana za još oštrije mere štednje.

Italija i Austrija pozvale su svoje partnere u Evropskoj uniji da ne odlažu sa davanjem finansijske pomoći Grčkoj. Austrijske vlasti naglašavaju da su ta sredstva hitno potrebna Grčkoj kako bi mogla da servisira svoje ogromne dugove i dodaju da zato ne sme da se gubi vreme. Italijanski ministar inostranih poslova Franko Fratini okomio se na, kako je rekao, nepopustljivost Nemačke po tom pitanju. Idućeg meseca u Nemačkoj se održavaju ključni regionalni izbori, pa vlasti u Berlinu poručuju da neće odobriti davanje pomoći Grčkoj dok ne iznese čvrsta uveravanja da će biti sprovedene oštre mere štednje.

Grčki premijer Jorgos Papandreu u petak je zatražio da se aktivira paket pomoći od 60 milijardi dolara, koji su pripremili EU i MMF. Papandreu je, kao obično, delovao smireno i kontrolisano dok je saopštavao da Grčku predaje na milost i nemilost sila koje vladaju međunarodnim finansijskim tržištem. Njegova socijalistička vlada se nadala da bi na neki način mogla da opstane bez aktiviranja ovog paketa pomoći i da će i dalje moći da uz razumne kamate pozajmljuje novac na svetskim tržištima.

No, saopštenje izdato u četvrtak o tome da je grčki deficit još veći nego što se pretpostavlalo, bila je kap koja je prelila čašu. Obraćajući se naciji sa ostrva Kastelorizo u Egejskom moru, on je rekao da je postalo jasno da Grčka nije obezbedila poverenje na tržištima i da je zato neophodno da se aktivira mehanizam pomoći. Strani bankari u Grčkoj ističu da će ta sredstva omogućiti Grčkoj da finansijski preživi oko godinu dana, no istovremeno postavljaju pitanje da li će Evropska unija biti spremna da postojeći proces nastavi i nakon toga. Prema nekim procenama, Grčkoj će biti neophodno najmanje deset godina da izađe iz ovih ogromnih finansijskih problema.