Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu izjavio je u parlamentu da je zemlja na dve nedelje od bankrota. Po njegovim rečima, 19. maja Atina mora da otplati deo duga vredan 12 milijardi dolara, ali da u državnoj kasi tih para nema. Ministar je izjavio da je novac iz međunarodnog paketa pomoći jedini način da se izbegne propuštanje rate. U obraćanju parlamentu, grčki ministar finansija je istakao da su uslov za dobijanje pomoći drakonske mere štednje. Grčki sindikati koji se protive merama štednje za danas su najavili nove proteste.

Najmanje tri osobe su izgubile život u sredu u neredima koji su izbili u Atini tokom masovnog protesta i generalnog štrajka zbog vladinih mera štednje. U istom danu predsednik zemlje Karolos Papuljas je rekao da se Grčka nalazi na ivici ponora. Obraćajući se naciji posle dana obeleženog protestima i smrću troje učesnika demonstracija u Atini, predsednik Papuljas je rekao da je na svim Grcima odgovornost da ne naprave korak u ponor. Policija i demonstranti su se često sukobljavali u centru Atine tokom dana, a demonstracije su deo generalnog štrajka organizovanog u sredu kao odgovor na vladine mere štednje na koje se obavezala da bi dobila finansijsku pomoć evrozone i MMF-a za prevazilaženje duboke dužničke krize. Mere štednje kojim bi, prema računici grčke vlade, zemlja uštedela 30 milijradi evra u naredne 3 godine, podrzumevaju: zamrzavanje plata u javnom sektoru do 2014. godine, zamrzavanje ili smanjenje penzija, povećanje PDV-a sa 19 na 23 odsto, povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol do 10 odsto, jednokratni porez na profit plus porez na nekretnine i kockanje i ekološku taksu. Predvidjeno je i podizanje prosečne starosne granica za odlazak u penziju sa 61 na 63 godine. Grčki parlament treba, prema planu, da usvoji paket mera štednje do kraja nedelje.

Generalni štrajk i protesti su prvi test rešenosti vlade da sprovede mere štednje koje su uslov za dobijanje pomoći EU i MMF-a od 110 milijardi evra da bi zemlja prevazišla dužničku krizu. Deonice na berzi u Atini su izgubile 4% vrednosti tokom dana, a veliki padovi su zabeleženi i na drugim najvećim berzama u Evropi dok je i evro ponovo pao u odnosu na američki dolar. Investitori su zabrinuti da bi grčka dužnička kriza mogla da se proširi i na druge zemlje članice evrozone, u prvom redu na Portugal i Španiju. U sredu je agencija za procenu kredit rejtinga "Moody's" spustila rejting Portugala u pogledu sposobnosti te zemlje da isplaćuje svoje dugove.

Nemački parlament je u sredu počeo da razmatra plan za pomoć Grčkoj, koji je vlada u Berlinu prihvatila, a o kojem će parlament glasati u petak. Kancelar Angela Merkel je, braneći odluku da Nemačka učestvuje u paketu pomoći u kojem je i najveći pojedinačni donator, rekla da je u pitanju budućnost Evropske unije kao i budućnost Nemačke u toj Uniji.