Lider britanske konzervativne stranke Dejvid Kameron novi je predsednik britanske vlade pošto mu je kraljica Elizabeta II poverila mandat za formiranje novog kabineta. On je u sedište britanskih premijera u Dauning stritu broj 10 stigao posle ostavke dosadašnjeg predsednika vlde, laburiste Gordona Brauna.

Kameron je, u prvom obraćanju javnosti u novom svojstvu, odao priznanje svom prethodniku i izrazio nameru da oformi merodavnu i punu koalicionu vladu sa trećeplasiranom strankom na izborima, liberalnim demokratama. U govoru je novi premijer rekao da će on i lider liberalnih demokrata Nik Kleg ostaviti po strani međustranačke razlike i da će marljivo raditi za zajedničko dobro i u nacionalnom interesu. Kameron je najavio i da će predano raditi na rešavanju najhitnijih problema sa kojima se zemlja suočava kao što su budžetski deficit, socijalni problemi i reforma političkog sistema. Četrdesettrogodišnji Kameron je postao najmlađi britanski premijer u poslednjih 200 godina nakon što je dosadašnji predsednik vlade Gordon Braun podneo ostavku i okončao trinaestogodišnju vladavinu laburista na čelu vlade. On je ocenio da će biti teško i složeno vladati kao koalicija, ali da zemlja mora da se suoči i izbori sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Dosadašnji premijer Gordon Braun je nešto ranije zvanično podneo ostavku kraljici Elizabeti II u Bakingemskoj palati i monarhu predložio da mandat za sastav nove vlade poveri lideru konzervativaca Dejvidu Kameronu. Braun se povlači i sa položaja lidera laburističke stranke koju će, do izbora novog vođe, voditi potpredsednik Harijet Harmon. Bivši premijer je rekao da je odluku da podnese ostavku doneo kada je zaključio da posle višednevnih pregovora sa drugom opozicionom strankom liberalnim demokratama neće moći da obrazuje novu vladu. Braunova ostavka i poveravanje mandata Dejvidu Kameronu usledilo je posle parlamentarnih izbora održanih u četvrtak 6. maja na kojima ni jedna stranka nije dobila većinu u donjem domu parlamenta neophodnu da samostalno obrazuje vladu.

Konzervativci su na izborima osvojili najviše mandata i najviše glasova, ali ne i 326 koliko bi joj bilo potrebno da imaju apsolutnu većinu u donjem parlamentarnom domu koji broji 650 mesta. Od tada su i konzervativci i laburisti pregovarali sa liberalnim demokratama Nika Klega o formiranju koalicione vlade.