Krizni fond za članice evrozone u velikim poteškoćama će se udvostručiti. Trajni fond koji je planiran od 2013.godine trebao bi da raspolaže sa 500 milijarda evra, izjavio je predsednik evrozone Žan-Klod Junker.

Tih pola biliona evra treba dodati priloge MMF-a i dobrovoljne priloge nečlanica evrozone, ali njihovi iznosi još nisu određeni. Novi krizni mehanizam stupa na snagu od 2013.godine, zbog čega će biti potrebno promeniti evropski sporazum. Sadašnji fond za spašavanje raspolagao je sa ukupno 440 milijarda evra, ali zbog visokih bezbednosnih garancija za pružanje pomoći finansijski poljuljanjim zemljama, stajalo je na raspolaganju najviše 250 milijarda evra.

Na pitanje, što se konkretno misli, kada se govori o 500 milijardi evra, Junker je rekao: "Efikasan kapacitet pozajmljivanja". Da se radi o "razumnom iznosu", govori i francuska ministarka Kristin Lagard. Junker je dodao, da se, pored sadašnjeg kriznog fonda koji pomaže Irskoj, na raspolaganju nalazi još nekoliko opcija. "Za sada nisu donešene odluke". Između ostalog govori se da bi luksemburški fond mogao da pomogne kriznim zemljama, na primer Grčkoj, da otkupe svoje državne obveznice - i time smanje dugove.

Šefovi država i vlada članica EU doneće 24. i 25.marta na samitu konačnu odluku o ukupnom paketu osiguranja evra. Odlučuje se i o privrednoj vladi za članice evrozone, a radi se o nemačko-francuskom predlogu, koji je među partnerima sporan. Usvajanjem "pakta za konkuretnost" nacionalna privrede zemalja evrozone uže bi bila povezana i tako sprečila buduće dužničke krize.

Finski ministar finansija Jirki Katainen je izjavio da nije siguran da li je nemačko-francuski predlog najbolji put. Ukupan paket za spašavanje evra na kojem Evropska unija trenutno radi, služi jačanju konkuretnosti.

"Iako svi želimo d poboljšamo konkuretnost, pomalo sam iznenađen zbog toliko različitih predloga za nove pakete mera", rekao je finski ministar.

Nakon promene vlasti u Egiptu ministri će razgovarati tokom dnašnjeg dana o finansijskim aspektima tih promena. Tako je nekoliko članica Unije zatražilo da se blokiraju računi funkcionera bivšeg režima predsednika Hosnija Mubaraka. On je dugo vremena bio veliki partner Evropske unije, a samo pre dve i po godine EU ga je podigla na nivo prvilegiranog partnera Unije za Mediteran, gdje je Egipat supredsedao sa Francuskom.

Imovina porodice Mubarak se procenjuje na desetine milijardi evra i nalazi se uložena u bankama u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji i u nekretninama u Londonu, Njujorku i Los Anđelesu. Uobičajeno je da o pitanjima blokiranja Mubarakovih računa i njegovih bliskih saradnika odlučuju ministri spoljnih poslova Unije, ali u vanrednim  slučajevima to može da učini i neki drugi Savet ministara.

Autor: ForexSrbija