Ni 750 milijardi evra, koliko su Evropska unija i Međunarodni monetarni fond izdvojili za zaustavljanje domino efekta dužničke krize u Evropi, nije bilo dovoljno da investitore uveri u stabilnost evra i Evrozone.

Pritisak na jedinstvenu evropsku valutu koja je u petak pala do najnižeg nivoa od marta 2009. i neizvesnost koja vlada na svetskom tržištu, učinili su da poslednjeg radnog dana u sedmici svi indeksi evropskih berzi osvanu u crvenom: londonski FTSE indeks -1,26%, frankfurtski DAX -0,57%, pariški CAC -1,85%, madridski Ibex -3,5%, milanski MIB indeks -2,55%.

Pokazalo se da je ogromna svota od 750 milijardi evra, koliko su Evropska Unija (EU) i Međunarodni monetarni fond (MMF) izdvojili za "krpljenje" nacionalnih deficita država članica Evrozone, bila dovoljna za samo jedan dan euforije na globalnom tržištu. Ostatak sedmice prikazao je dubinu evropske dužničke krize koju ne može popuni ni suma bez presedana u finansijama ujedinjene Evrope.

Strah koji je pustio jake korene na svetskim berzama ne umanjuje se ni izjavama evropskih lidera koji, u sveopštoj finansijskoj pometnji i borbi za bolju kreditnu poziciju, lako zaboravljaju na evropske principe u koje su se kleli do 2008. i sve češće ističu nacionalne i suverene interese. Poslednji šamar evropskom opredeljenju ali i stabilizaciji tržišta, zadao je (u) Briselu francuski populistički desničar Nikola Sarkozi koji je, prema tvrdnjama španskog premijera Sapatera, nemački pristanak na pomoć Grčkoj (i drugim ugroženim ekonomijama) “isposlovao” ucenom, zapretivši da bi Francuska mogla istupiti iz Evrozone.

Neizvesnost koja razara vrednosti indeksa i akcija proizilazi i iz uverenja investitora da politički potencijal sadašnjih evropskih lidera nije u stanju da razreši ekonomski problem koji, lagano ali sigurno, nagriza nadaleko čuveno evropsko jedinstvo upakovano u ispraznu političku korektnost. Kako drugačije tumačiti činjenicu da evropske finansijske institucije godinama nisu uočavale ništa čudno u podatku da Grčka, država od 11 miliona stanovnika, ima svega 5.000 poreskih obveznika koji deklarišu godišnje prihode veće od sto hiljada evra?

Manjak poverenja u optimistički scenario za čiju su promociju uglavnom zaduženi Francuzi Žan-Klod Triše (Evropska centralna banka) i Dominik Štraus-kan (MMF), doveo je evro do najnižeg nivoa od marta 2009. kada je evropska valuta, u četvrtak, pala na 1.2520 dolara, a u petak i do 1.2357 dolara.

Ružne vesti iz Evrope dodatno su zabrinule i američko tržište. Vodeći Dow Jones indeks berze u Njujorku oslabio je u četvrtak 1,08%. Tehnološki Nasdaq indeks je pao 1,3%. Novi finansijski potres osetio se u petak i u Aziji gde je japanski Nikkei indeks zabeležio pad od 1,49%. Pad vrednosti evropskih indeksa, s početka ovog teksta, do sredine trgovačke seanse u petak dodatno je produbljen: DAX30 -1,35%, FTSE100 -1,7%, CAC40 -2,58%, Ibex -3,86%, MIB -3,02%. Pala je i cena sirove nafte i barel na robnoj berzi u Njujorku vredi 73,04 dolara. S druge strane vrednost zlata, sigurnog utočišta u ovakvim Sarko-vremenima, opstaje na zabrinjavajućoj visini od 1.240 dolara za uncu čistog zlata.