Ekonomski oporavak evrozone je “na dobrom putu” i dok budžet smanjen od strane evropskih vlada, može smanjiti rast u kratkom terminu, njen će uticaj biti više nego primetan na dugoročne staze kroz unapređenje javnog deficita i duga, izjavila je članica  odbora ECB Gertrude Tumpel-Gugerell u Subotu.

Javne finasije su osnov za ekonomiju da prosperira i da se razvija na održiv način, Tumpel-Gugerell  navodi u tekstu govora u Šangaju, Kina. To je naročito važno u menatarnim unijama kao što je evro zona, gde šesnaest pojedinačnih zemalja imaju zajedničke monetarne politike.

Ona je istakla da su mnoge evropske vlade usvojile mere za smanjenje budžeta i uspostavile “ambiciozne fiskalne ciljeve” da bi smanjili svoje deficite. “Pozdravljamo  posvećenost da se preuzmu dodatne mere, gde su potrebne, kako bi se obezbedilo postizanje budžetskih ciljeva za 2010 i van nje”  rekla je ona.

“U kratkom periodu, efekat (na GDP) će u velikoj meri zavisiti od ekonomskih izgleda i u kojoj meri će javni zahtevi biti zamenjeni privatnim tražnjama,” Tumpel-Gugerell je primetila. “ Naše trenutne procene predviđaju neki slab negativan uticaj na ekonomski rast, u zavisnosti od fiskalnih instrumenata koji se koriste. Na duže straze će  međutim, koristi od fiskalne konsolidacije prevladati. “

Ona je takođe potvrdila da su se na osnovu niske kamatne stope stvorili atraktivni uslovi za finansiranje , privreda se širi i vidimo  pozitivne izglede za ekonomski rast.    

Međutim, kako bi  razvoj bio održiv, značajne reforme moraju biti preduzete, Tumpel-Gugerell je rekla. Prvo, moraju  postojati strukturne reforme za poboljšavanje tržišta rada i  nacionalne kompetencije, rekla je ona. Drugo, mora postojati regulatorne reforme na finansijskim tržištima. Pored toga, vlade moraju da konsoliduju svoje javne finansije, koje su “na dobrom putu.”

 A kao treće, monetarna politika mora i dalje biti usmerena  na srednjoročnu stabilnost  cena, kao što je “  to potreban i presudan doprinos monetarnoj politici za podsticanje održivog ekonomskog rasta, otvaranje novih radnih mesta, kao i finansijsku stabilnost” rekla je ona.

ECB se “čvrsto zalaže za stabilnost cena kako u srednjeročnom tako i u dugoročnom terminu, ponovila je ona.  Tako smo radili u prošlosti – sa prosečnom godišnjom stopom inflacije u evro zoni  u proteklih 11 godina od osnivanja evra od samo 1,98% -  pa ćemo tako učiniti i u budućnosti.”

Ona je istakla da su “ inflatorna očekivanja u evro zoni ostala dobro usidrena u skladu sa definicijom stabilnosti cena tokom finansijske krize od strane upravnog saveta.”