Ministri finansija Evropske unije ponovo danas u Briselu razmatraju kako da očuvaju stabilnost zajedničke valute, u jeku teške dužničke krize u evrozoni.

Na stolu je nekoliko opcija, između ostalog i pojačana kontrola nad budžetima članica evrozone, pre njihovog usvajanja u nacionalnim parlamentima i uskraćivanje pristupa evropskim fondovima članicama koje nagomilaju prevelike dugove. Tokom nekoliko burnih dana na finansijskim tržištima, evro je izgubio na vrednosti, a pojačana je i napetost u ekonomskim odnosima zemalja evrozone.

Donji dom nemačkog parlamenta je podržao nemačko učešće u stabilizacionom paketu Evropske unije vrednom 750 milijardi evra. Bundestag je glasao sa 319 glasova "za" i 73 "protiv", uz 195 uzdržanih. Dve opozicione stranke su se uzdržale, a jedna je glasala protiv. Cilj tog paketa je da se spreči širenje grčke finansijske krize i povrati poverenje u jedinstvenu evropsku valutu - evro. Bila je to relativno brza odluka, jer je predlog da Nemačka u pomenuti paket uplati 22,4 milijarde evra obelodanjen tek pre dve nedelje. Za paket od ukupno 750 milijardi koji bi trebalo da pripremi čitava Evropska unija, glasali su uglavnom predstavnici vlasti, znači: demohrišćani i liberali, i među njima je bilo ukupno dvadesetak skeptika koji nisu hteli da ga odobre, no, to se očekivalo, i s tim u vezi i ovako tesan rezultat glasanja. Iz redova opozicije, socijaldemokrate i Zeleni su bili uglavnom uzdržani, jer ili imaju primedbe na uslove pod kojima će paket biti korišćen, ili traže dodatne informacije koje do danas nisu dobili.

Sednica je bila, kako to Nemci vole da kažu, turbulentna. Šef poslaničkog kluba socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer je rekao: „Ne može biti izdat blanko ček vladi koja prošle nedelje nije odgovorila na svoje obaveze prema ovom parlamentu.“ I zaista, kancelarka Angela Merkel nije isporučila mnoge informacije koje su od nje tražene, a odnose se pre svega na mogućnosti da paket ponovo ugroze finansijski špekulanti. Osim toga, Nemačka trči da bude na čelu juriša za spasavanje evra, pri čemu je taj juriš zapravo veštački izazvan. Ili, kako je to rekao šef poslaničkog kluba Zelenih, Jirgen Tritin: „Ni sama Grčka ne vrši nikakav pritisak. Osim toga, francuski parlament će odlučivati tek u novembru, Španci isto tako, u Luksemburgu odgovarajuća sednica još nije ni zakazana“.

Njima je odgovorio predstavnik demohrišćana, Peter Altmajer: „Mi smo, kao što smo i rekli početkom nedelje, jasno stavili do znanja da u mere finansijske zaštite nameravamo da uključimo i špekulante. Zabranili smo prodaju bez pokrića, založili smo se za uvođenje poreza na finansijske transakcije. Sve su to bili i zahtevi opozicije.“ Stranka Levice ostala je pri svom „odlučnom ne“ paketu pomoći. Šef njenog poslaničkog kluba Gregor Gizi, smatra da planovi vlade o oštrijim regulativima na finansijskom tržištu ne idu dovoljno daleko. On je rekao da će špekulanti tek sada dobiti podsticaj za svoje mahinacije. Zakon bi trebalo da odobri i Veće pokrajina, Bundesrat, što je već najavljeno kao gotova stvar, a potpisaće ga predsednik Horst Keler.

Izvor: dw-world.de