Američki predsednik Barack Obama u utorak je u svom prvom obraćanju naciji iz Ovalnog ureda izneo vladin plan otklanjanja posledica ogromne naftne mrlje u Meksičkom zalivu, ističući odgovornost BP-a za naknadu svih šteta, te najavio dugoročne promene u nadzoru nad naftnom industrijom i smanjivanje zavisnosti SAD o nafti. Obama je kritikovao BP za "bezobzirnost" i rekao da će ta korporacija platiti za štetu što je duž obale Meksičkog zaliva prouzrokovala nafta koja već 57 dana ističe iz njene bušotine Deepwater Horizon, oštećene u eksploziji i potonuću naftne platforme 20. aprila.

Obama se obratio naciji u nastojanju da uveri Amerikance kako njegova administracija vlada ekološkom i ekonomskom krizom u Meksičkom zalivu, gde su milijuni tona nafte zagadili obale i ugrozili dve ključne industrije u regiji - ribarstvo i turizam.

Istraživanje Gallup/USA Today u utorak je pokazalo da 71 % Amerikanaca ne odobrava način na koji Obama upravlja ekološkom krizom u Meksičkom zalivu.

Nove službene procene vladinih stručnjaka govore da je u more do sada isteklo čak do 540 miliona litara nafte, što je 14 puta više od naftne mrlje iz havarije tankera Exxon Valdez kod Aljaske 1989 godine.

"Borićemo se protiv ove naftne mrlje sa svime što imamo i koliko god dugo bude potrebno. Osiguraćemo da BP plati za štetu koju je uzrokovao", rekao je Obama.

"Učini ćemo sve što je potrebno kako bi se zalivska obala i njeni stanovnici oporavili od te tragedije".

On je obećao obnovu priobalja Meksičkog zaliva ne samo u stanje od pre eksplozije Deepwater Horizona, već takvu koja će vratiti unazad decenije privrednog opadanja regije.

Obama je najavio da će u sredu, na sastanku sa predsednikom uprave BP-a Carl-Henric Svanbergom i glavnim direktorom Tony Haywardom tražiti da BP osnuje poseban fond za obnovu "s onoliko sredstava koliko je potrebno da se isplate naknade radnicima i poslovnim vlasnicima, koji su pretrpeli štetu kao rezultat bezobzirnosti kompanije".

Fond će imati nezavisnog upravnika, najavio je.

"Taj fond neće biti kontrolisan od strane BP-a. Kako bi se osiguralo da se sva legitimna potraživanja isplaćuju pošteno i blagovremeno, fond mora biti, i biće upravljan nezavisno, od treće strane", kazao je Obama.

On je takođe objavio da je imenovao bivšeg dužnosnika ministarstva pravosuđa Michaela Bromwicha na čelo Službe za upravljanje rudama, agencije koja reguliše rudarstvo i naftnu industriju. Naglasio je kako Bromwich ima zadatak da izgradi organizaciju koja će biti "čuvar naftne industrije, a ne partner".

Obama je iskoristio ekološku katatrofu u Meksičkom zalivu kako bi se ponovo snažno založio za okončanje zavisnosti SAD-a o fosilnim gorivima i razvoj obnovljivih izvora energije.

"Decenijama govorimo o potrebi da Amerika okonča vekove dugu zavisnost o fosilnim gorivima. I već decenijama ne uspevamo delovati sa osećajem hitnosti koju taj izazov traži", rekao je Obama.

"Posledice našeg nedelovanja sada su nam pred očima", kazao je, ističući da SAD svakodnevno uvozi nafte u vrednosti od gotovo jedne milijarde dolara.

Obama je u govoru branio napore koje je administracija do sada uložila u obuzdavanje naftnog zagađenja, navodeći da je na tome angažovano 30.000 ljudi, hiljade brodova, 17.000 pripadnika Nacionalne garde, da je položeno oko 1.500 km plutajućih ograda, a sa morske površine prikupljeni su milioni litara nafte i preduzete su brojne druge mere.

Odabir obraćanja naciji iz Ovalnog ureda pokazuje težinu krize u priobalju Meksičkog zaliva i danak koji Obamina administracija plaća s gubitkom podrške građana, zbog činjenice da se već dva meseca ne uspeva zaustaviti ekološka katastrofa bez presedana.

Taj način komunikacija američkog predsednika sa građanima retko se koristi, i uglavnom je rezervisan za rat ili najveće krize. Primer, predsednik John F. Kennedy obratio se naciji iz Ovalnog ureda za vreme kubanske raketne krize 1962., a George W. Bush u noći terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. i kod početka američke invazije na Irak u martu 2003 godine.