Jedan vikend bio je potreban liderima Evrozone, evropskim institucijama i ministrima finansija Evropske unije da se dogovore oko mehanizma namenjenog stabilizaciji evrozone i očuvanju finansijske stabilnosti Evrope. U uobičajenim okolnostima, procedura usvajanja novih regulativa u Evropskoj uniji zahtevala bi mesece, čak i godine. Sve to govori o hitnosti i odlučnosti evrozone da, posle iskustva sa grčkom krizom i pada vrednosti evra na svetskom tržištu, odbrani i stabilizuje svoju valutu, ali i da povrati poverenje u platežnu moć članica evrozone.

„Fiskalni napori članica EU, finansijska pomoć Evropske komisije i država članica, kao i akcije preduzete od strane Evropske centralne banke, dokazuju da ćemo braniti evro po svaku cenu“, izjavio je evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

Novouspostavljeni fond „Evropskog stabilizacionog mehanizma“ biće sastavljen od 60 milijardi evra koje bi Evropska komisija obezbedila iz stabilizacionog fonda i 440 milijardi koje će biti sakupljene od bilateralnih zajmova i garancija članica evrozone. Istovremeno, MMF će da učestvuje u tom paketu sa oko 220 milijardi evra. Evrozona tim potezom želi da stvori neku vrstu banke koja će da omogući pozajmice za ekonomije članica koje se nađu u problemima. Iz EU je poručeno da će aktivacija takve vrste pomoći biti rigorozno uslovljena.

Hitnost u donošenju tako odlučnih mera za stabilizaciju evra naglašena je i u telefonskim razgovorima koje je tokom vikenda američki predsednik, Barak Obama, imao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem. Obama je tom prilikom istakao da Evropska unija ima američku podršku i saradnju u ovom kritičnom periodu. Istovremeno sa objavljivanjem evropskog stabilizacionog mehanizma i odgovora na tržišne špekulacije usmerene protiv pojedinih članica evrozone, i finansijski zvaničnici grupe 20 najrazvijenijih ekonomija sveta održali su telefonsku konferenciju posvećenu toj krizi.

U svojevrsnoj trci s vremenom, evropski ministri finansija morali su da objave mere odbrane stabilnosti i jedinstva evrozone, što bi trebalo da trenutno utiče na stabilnost evropskog, ali i svetskog tržišta. Mogućem smirivanju uzdrmanih tržišta mogla bi doprineti i konačna odluka MMF-a da Grčkoj, u roku od 3 godine, odobri zajam od 30 milijardi evra, od koji će joj 5,5 milijardi biti odmah stavljeno na raspolaganje.

Prvi izveštaji sa azijskih berzi, posle usvajanja najnovijeg evropskog paketa mera, govore da je evro skočio za 2% u odnosu na dolar, a 3 u odnosu na jen.